Zdravlje iz sira

Postoje stotine različitih tipova sireva koji se razlikuju prema vrsti mleka i njegovom poreklu: sirovo ili pasterizovano, kravlje, kozije, ovčije, bivolje, kobilje, kamilino...

Zdravlje iz sira

Ljudi ga koriste još od praistorijskog vremena, što se može smatrati i otkrićem prve tehnologije proizvodnje sira.

Osim što pružaju izuzetan gurmanski užitak sirevi su izvor hranljivih materija i to u oblicima koje organizam može s lakoćom iskoristiti.

Sir je koncentovani izvor belančevina visoke biološke vrednosti i gotovo se svim osobama, bez obzira na uzrast preporučuje svakodnevna konzumacija svih vrsta sireva.

Kazein je osnovna belančevina mleka, koja se tokom zrenja sira razgrađuje do esencijalnih aminokiselina potrebnih za izgradnju mišičnog i drugog tkiva, obnovu ćelija i organa, funkcionisanje centralnog nervnog sistema a koje je potrebno unositi hranom, za pravilan rast, razvoj i očuvanje organizma.

Udeo belančevina zavisi od vrste sira i mleka od kojeg je sir proizveden (prosečno od 9-37,5%). Što je sir tvrđi i stariji on sadrži više belančevina. S obzirom na dnevne potrebe za belančevinama odraslih osoba i prosečni udeo proteina u polutvrdim sirevima koji se kod nas najčešće konzumiraju, 100 g sira zadovoljava trećinu dnevnih potreba za belančevinama.

Sadržaj masti u siru može biti različit, od oko 5 g na 100 g u manje masnim sirevima do oko 30 g na 100 g u ekstra masnim sirevima. Mlečna mast, za razliku od drugih masti životinjskog porekla, ima više kratkolančanih masnih kiselina pogodne strukture i niže tačke topljenja što doprinosi boljem varenju. Zbog toga se sir može smatrati poželjnim izvorom masti u ishrani.

Sir je izvor vitamina topivih u mastima (vitamini A, D, E, K) i vitamina topivih u vodi (vitamini B grupe: B1, B2, B6, B12, folna kiselina), ali i minerala posebno kalcijuma, fosfora i magnezijuma. Kalcijum je najznačajniji mineral u organizmu s obzirom na njegovu zastupljenost. 100 g polutvrdog sira u proseku sadrži oko 800 mg kalcijuma, što je 100% dnevnih potreba za kalcijumom, dok 100 g tvrdog sira sadrži čak 1300 mg kalcijuma koliko iznosi dnevna preporuka unosa kalcijuma za osobe obolele od osteoporoze. Bolji izvor kalcijuma u ishrani gotovo da i nije moguće pronaći.

Iako u manjim udelima, ali ne i manjeg značaja za organizam, u siru su prisutni i kalijum, gvožđe, bakar i cink.

Energetska vrednost sira proizlazi iz njegovih belančevina i masti, jer laktoze - mlečnog ugljenohidrata u sirevima nema, osim u svežem i topljenom siru. Prosečna energetska vrednost polutvrdih sireva iznosi oko 350 kcal na 100 g, a prosečne energetske potrebe odrasle zdrave osobe umerene telesne aktivnosti iznose od 2100-2900 kcal, kod adolescenata i odraslih osoba, koje su telesno aktivne, mogu iznositi i do 5000 kcal. Razlike u konzumaciji sireva između navedenih grupa mogu se razlikovati sa obzirom na količinu i vrstu sira, a konzumacija sireva na dnevnoj osnovi dobrodošla je za sve populacijske grupe.

Sir, međutim, osim svoje jedinstvene hranjive vrednosti i izvrsne varljivosti ima izražen kulturološki značaj. Još su se u starom Rimu obroci završavali sirom, što se u nekim mediteranskim zemljama zadržalo do danas. Tako je, na primjer, za Francuze specifično da uživaju u konzumaciji sireva, koji su postali nezaobilazni desert tradicionalne francuske kuhinje.

Svakodnevna konzumacija sireva je dobrodošla, ne samo zbog užitka koji pruža, već i zato što sir pozitivno deluje na očuvanje zubne gleđi i štiti zube od karijesa. Navedeni učinak pripisuje se stimulativnom delovanju sira na povećanu proizvodnju pljuvačke usled čega se povećava pH vrednost u ustima. Smatra se da neki sastojci sireva, poput masnih kiselina, mogu imati antibakterijsko delovanje.

I na kraju, kako bi sačuvali sva svojstva sira, od ukusa i mirisa do hranjive vrednosti, čuvajte ga u frižideru, zaštićenog tako da ne izgubi vlagu. Pre konzumiranja, za potpuni užitak, sir izvadite iz frižidera najmanje pola sata ranije, kako bi se razvila njegova puna aroma.

17.12.10.